Синдикални покрет у Србији мора што пре да претрпи измене јер су радници и јавност незадовољни његовим радом, закључено је на округлом столу "Синдикати данас – шта и како после? "
Поверење грађана у организације које би требало да штите њихова права опада, а сами синдикати су разједињени чему сведочи чињеница да је регистровано 23 310 синдиката и 6 синдикалних центара.
На скупу, који је организовало Удружење синдиката пензионера Србије, изнесен је став да су за разједињеност синдиката одговорни пре свега њихови лидери који се баве личним интересима, док суштински разлози за неслагање не постоје јер сви синдикати имају скоро исте статуте, планове и акције. - Ми данас имамо у Министраству рада регистровано 23 310 синдикалних организација и шест синдикалних централа на нивоу Србије.
У условима овакве раситњености немогуће је остварити јединствено деловање у интересу незадовољних радника, упозорио је заменик председника УСПС Живомир Тешић.
Он је додао да се мора инсистирати на јединству синдиката и да за почетак синдикати морају формирати заједничко радно тело на којем би се расправљало о свим кључним питањима и заступали јединствени ставови према партнерима – послодавцима и држави.
Професор Правног факултета Универзитета Унион Зоран Ивошевић изнео је идеју о укидању привилегија за синдикалне лидере које сматра главним разлогом разједињености. - Синдикални лидери заштићени су од отказа у току мандата, па и две године касније. Затим, послодавац је у обавези да обезбеди одсуство са посла синдикалном вођи у току радног времена за синдикалне активности. Те привилегије треба укинути, сматра Ивошевић. Сви учесници округлог стола сложили су се да само снажан и јединствен синдикат може бити адекватан партнер у социјалном дијалогу са државом и послодавцима.
3 коментара:
Željko druže, da nije ova vest sa Njuz neta. Nekako ne razumem za koja se to prava iz radnog odnosa bore sindikati penzionera.Što se tiče profesora, njemu svaka čast ali ako je stvarno on izjavio tako nešto, stvarno je pobrkao lončiće. Ono što on naziva privilegijama je u stvari zaštita sindikalaca. Pored te "silne" zaštite u zakonu su brojni sindikalci mobingovani pa i otpušteni, a sindikat gotovo da i ne postoji u privatnom sektoru, ili je to neka imitacija sindikata. Problem je po meni što izbori u sindikatu nisu dovoljno demokratski i što je uticaj samog članstva gotovo beznačajan. Takođe nema mehanizama preispitivanja rada sindikalaca, pa se nakon izbora koji se lako mogu namestiti, može mirno plandovati do narednih. U međuvremenu predsednici moraju više da vode računa da se ne zamere članovima organa (koji će ih onda sabotirati na izborima) nego o borbi za članstvo. Kada se predloži da se statutom propišu neposredni izbori dobije se gomila izgovora zašto je to nemoguće. Kada se spomene analiza rada funkcionera nakon nekog protesta, to samo iritira iste i ništa više. Ti dobro znaš koliko je komplikovana ova problematika.
Biće bolje za jedno 400 godina
Слажем се Војкане мој.
Има у овом тексту занимљивих делова и проблематике, коју обојица препознајемо.
Иначе ја сам већи оптимиста од тебе, мислим да ће нам бити боље за једно 300 година!
Auuu vas dvojica ste baš pesimisti.
Nikola
Постави коментар