Balaton, najveće jezero srednje Evrope, privlači posetioce svojom raznolikošću pejzaža, kulturnim šarmom i izuzetnim mestima za odmor. Duž njegovih obala nižu se slikoviti gradovi i sela, svaki sa sopstvenim karakterom i plažama koje nude savršen spoj prirodne lepote i turističke udobnosti. U ovom putopisu otkrivamo mesta gde se tradicija, voda i sunce stapaju u nezaboravan doživljaj.
Prva stanica naše mađarske avanture bio je Hévíz – grad poznat po najvećem prirodnom termalnom jezeru sa toplom vodom u Evropi. Ovo nije samo banja – ovo je iskustvo koje se pamti celim telom. Jezero Hévíz jedinstveno je u svetu – sa toplom vodom bogatom mineralima i prirodnim radioaktivnim gasom, što je čini izuzetno lekovitom.
Nakon nesvakidašnje uživancije za početak jeseni, usledio je gurmanski užitak u rustičnom ambijentu restorana Teri Mama Vendegloje. Hrana je bila fenomenalna, osoblje ljubazno, a cene veoma pristupačne.
Okrepljeni i puni utisaka nastavljamo put prema Šiofoku – najpoznatijem letovalištu na Balatonu. Tokom leta, grad postaje epicentar festivala, koncerata i sportskih događaja.
Smeštamo se u apartmane i nakon kraćeg odmora odlazimo do centra grada gde se nalazi Vodeni toranj sa vidikovcem i kafićem na vrhu, koji je na našu žalost bio zatvoren. Jedinstvenog smo mišljenja da je Šiofok prelep i da mu se svakako treba vratiti tokom letnjih meseci.
Prvo fruštuk, ondak na put. Nakon doručka krećemo iz Šiofoka u Tihanj, feribotom preko Balatona. Vožnja kratko traje, tako da smo imali malo vremena da uživamo u pogledu na jezero i okolinu.
Stižemo do najznačajnijeg naselja ovog kraja – romantični gradić Tihanj, koga krase i kućice od vulkanskog kamena, sa krovovima od trske. Grad krasi i znamenita prošlost u kojoj je glavnu ulogu imao Kralj Andraš I. U 11. veku on odlučuje da ovde izgradi benediktinski manastir (samostan) koji je sačuvan do današnjih dana u izmenjenom baroknom stilu. Pored samostana je i najlepši vidikovac sa kog "puca" širok pogled na jezero Balaton.
Lavanda je simbol ovog bajkovitog mesta, od nje se prave eterična ulja, sapuni, med, rakija, pa čak i preukusna krempita sa ukusom lavande. Turisti prepuni utisaka za uspomenu kupuju najraznovrsnije suvenire u znaku lavande simbola "Mađarske Provanse".
Sledi odlazak u Tapolcu, turističko mesto gde je proteklog vikenda održan Festival pastrmke i vina.
Pored obilaska ovog mesta uživali smo u avanturi veslanja podzemnim jezerom. Stenovite formacije koje skrivaju pećinu nastale su od sedimenata iz nekadašnjeg Sarmatskog mora.
Na putu ka Sekešfehervaru pravimo pauzu, za kafu i ručak, u simpatičnom restoranu Route 77 Bistro. Porcije su obilne, hrana preukusna, a probali smo i odličnu limunadu sa šumskim voćem.
Stižemo u Sekešfehervar, poznatom po imenu Stoni Beograd koji je jedan od najstarijih i istorijski najznačajnijih gradova Mađarske, nekadašnja kraljevska prestonica, sa šarmantnim trgovima i živopisnim fasadama.
Zbog kasnijeg dolaska u grad nismo stigli da posetimo dvorac Bori – bajkovito zdanje koje ne skriva samo umetnost, već i jednu od najdirljivijih ljubavnih priča u Mađarskoj.
Poslednjeg dana naše avanture prvo stižemo u Pečuj – jedan od najlepših gradova Mađarske, koji mađari popularno nazivaju "mala Barselona" zbog mediteranske atmosfere i arhitektonske kreativnosti.
Obilazak centra grada, pored pešačke ture, upotpunili smo panoramskim razgledanjem turističkim vozićem. Na svakom koraku osetila se praznična atmosfera, pošto je bio Dan grada Pečuja.
Pauzu za ručak napravili smo u Elephant restoranu i piceriji, koji se nalazi u mediteranskom delu starog gradskog jezgra.
Zatim nas put vodi u Vilanj, skriveni raj za ljubitelje vina. Ako ste ikada želeli da se izgubite među vinogradima, zaljubite u svaku čašu crvenog vina i prepustite se opuštenoj, gotovo mediteranskoj atmosferi u rustičnim konobama ili modernim restoranima unutar vinarija – onda je ovo savršena destinacija.
Ispijamo kafu i prepuni utisaka, nakon trodnevne "mađarske bajke", vraćamo se našim kućama.
