GODIŠNJI ODMOR

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу: 
1) радног искуства: – за сваке три године рада у радном односу – један дан; 
2) стручне спреме: – најмање један, а највише три радна дана; 
3) услова рада: 
– за рад на пословима из прве групе члана 38. ПКУ – за 12 радних дана, 
– за рад на пословима из друге групе члана 38. ПКУ – за 10 радних дана,
– за рад на пословима из треће групе члана 38. ПКУ – за осам радних дана, – за рад на пословима из четврте групе члана 38. ПКУ – за пет радних дана, – за рад на пословима из пете групе послова члана 38. ПКУ – за три радна дана; 
4) доприноса на раду на предлог непосредног руководиоца, и то за: 
– изузетне резултате рада – пет радних дана; 
5) социјалног и здравственог статуса запосленог: 
– инвалиду рада – за три радна дана, 
– родитељу са дететом до 14 година живота – за два радна дана, 
– самохраном родитељу са дететом до 14 година живота – за три радна дана, 
– запосленом који болује од професионалне болести – за пет радних дана, 
– запосленом који болује од хроничне болести од већег социјално-медицинског значаја која захтева непрекидно лечење – за пет радних дана,
– запосленом који има дете са тешким физичким и менталним оштећењима – за седам радних дана; 
6) контакта са пацијентима: 
– запосленом који је у сталном контакту са пацијентима као и запосленом који ради у сменама, ноћу, суботом и недељом, а не остварују права на увећани број дана годишњег одмора по основу скраћеног радног времена – за три радна дана. 

Годишњи одмор по свим основама из става (1) не може трајати дуже од 30 радних дана. 
Изузетно од става (2) запослени који раде скраћено радно време, у складу са законом и овим уговором, имају право на коришћење годишњег одмора у трајању до 40 радних дана.