Prenosimo deo teksta dopisa koji je Ministar zdravlja uputio direktorima zdravstvenih ustanova.
„Povodom često postavljanog pitanja da li Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (Zakon o maksimumu) primorava na penzionisanje svih onih koji u ovoj godini ispunjavaju uslove za penziju, a naročito žena, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave želi da saopšti sledeće:
Zakon o maksimumu je oročeni, iznuđeni instrument - on postavlja način i daje sredstva da država sagleda gde i kako svoj posao može da obavlja na racionalniji način. Sam po sebi on ne propisuje ni gde ni koliko ušteda može da se nađe, ali u rukama odgovornih rukovodilaca on omogućava da se javna uprava racionalizuje sa najmanje moguće štete, čak i sa mogućim poboljšanjima, po kvalitet usluga koje država pruža. Proces racionalizacije sprovodi se po treći put u Srbiji, ali po prvi put postoji način i čvrsta namera da se to radi promišljeno, vodeći računa kako o potrsbi da se sačuva i unapredi kapacitet države da pruža usluge, tako i da se minimizuju socijalne posledice. Član 20. Zakona propisuje da se penzionišu oni koji za to imaju navršene uslove za odlazak u starosnu penziju, osim ukoliko postoji potreba za datim radnim mestom i daljim angažovanjem zaposlenog radi kontinuiteta procesa rada. U tom slučaju, sporazumni nastavak rada je dozvoljen. Drugim rečima, u skladu sa stavovima koje Ministarstvo zauzima, Zakon ne treba shvatiti tako da penzionisanje zaposlenih protiv njene/njegove volje predstavlja osnov za novo zapošljavanje. Ukoliko postoji pak, mogućnost da se nečijim penzionisanjem spreči da neko drugi, istih kvalifikaciJa i stručnog znanja, ostane bez posla i bez penzije — socijalno je odgovorno da se tako i učini. S tim u vezi, Ministarstvo je u više navrata uputilo jasnu poruku Javnosti i socijalno-ekonomskim partnerima i u komunikaciji sa drugim državnim organima.
Zakon o maksimumu ne diskriminiše, čak se ni ne bavi bilo kakvim ličnim karakteristikama ili kvalitetima zaposlenih. Uslovi za penziju propisani su drugim zakonima, kao što je Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ili posebni zakoni kojima se regulišu specifični uslovi rada u policiji, visokom obrazovanju i slično. Činjenica je da, s obzirom na važeće zakone, član 20 najviše pogađa žene između 60,5 i 65 godina života, ali pogađa i značajan broj zaposlenih sa beneficiranim radnim stažom najčešće muškaraca.
Zakon omogućava i podstiče na promišljeno i odgovorno ponašanje poslodavaca, ali ne može da zameni njihovu odgovornost i posvećenost. U prethodim racionalizacijama sistem se zasnivao, a poslodavci tolerisali, da se kroz dobrovoljne otpremnine i penzionisanje uprazne mnoga neophodna radna mesta. Taj pristup ostavio je upravu desetkovanom — npr. u inspekcijama. Ovog puta zakon daje više podsticaja poslodavcima da reorganizuju rad, procene koji stručni profili nedostaju da bi se rad unapredio i modernizovao, kao i gde je višak zaposlenih i na kojim radnim mestima.“
Dopis pogledajte OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар