Pregovori o povećanju minimalne cene rada za 2020. godinu između takozvanih reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca i države kroz instituciju Socijalno ekonomskog saveta (SES) koji su počeli juče sve više dobijaju primese groteske, iskrivljenje slike stvarnosti i opšte lakrdije u kojoj danas živimo.
Povećanje minimalne cene rada koja bi navodno trebala da bude za dve do tri hiljade dinara više na mesečnom nivou u odnosu na sadašnju koja iznosi bednih 155,3 dinara (neto) po radnom času, nedovoljno je za puko preživljavanje, a kamoli za život dostojan čoveka.
Ističemo da preživljavanje sve više izaziva zastrašujuća osećanja kod građana koji rade za minimalac, jer Srbiju posmatraju kao kavez iz koga treba što pre pobeći.
Za ovakvo stanje je najodgovornija vlast koja živi u nadrealizmu i renesansi svojih “zlatnih godina”, praveći u svakom segmentu od države “Versajsku palatu od stiropora”, po idejama arhitekte kome je Potemkin očigledno uzor.
Odgovornost za siromaštvo i loš položaj radnika imaju i takozvani reprezentativni sindikati, socijalni partneri države i vlasti, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, koje pozivamo da preispitaju svoju ulogu “statista” u SES-u, budući da svojim učešćem u pregovorima daju legitimitet vlastima i poslodavcima da unazađuju prava i socijalni standard radnika.
Informativna služba
(preuzeto sa sajta USS "Sloga")
Нема коментара:
Постави коментар