PUTEVIMA NEMANJIĆA

Ako volite jedinstven spoj ruralnog i urbanog, netipična i originalna mesta sa turbulentnom istorijom, zanimljivom kulturom, bogatim duhovnim nasleđem i živopisnim prizorima, neposrednim i srdačnim ljudima uz dobru hranu i piće – onda je ovo prava ideja za vaše putovanje. Članovi naše sindikalne organizacije iskoristili su lepe septembarske dane za avanturu na jugozapadu Srbije.

Prva destinacija na putovanju bila je Ivanjica, ljupka varoš u krilu sedam planina. Zamislite grad opasan visokim planinama, šćućuren u dolini iz koje puca pogled na stenovite vrhove. E, pa, to vam je Ivanjica! Čistog vazduha, deluje kao da je brdima odsečena od sveta, a opet je žive naravi. Prvi utisak će vam svakako biti da ste došli u šarmantan gradić, gde vas već u samom centru čeka nekoliko znamenitosti. Centar preseca pešačka zona uz simpatične niske kuće, a nedaleko odatle se preko Moravice proteže i poznati Kameni most. Dalje uz reku naići ćete na električnu hidrocentralu, koja je pretvorena u muzej. Ovde se nalazi i betonska brana, sa koje se spušta vodopad. Šetalište ide duž reke i pored hotela "Park", u kojem smo bili smešteni.

Naredni dan avanture bio je rezervisan za celodnevni izlet do specijalnog rezervata prirode "Uvac". Na 12 kilometara od grada pružilo se selo Kušići. Zajedno sa Devićima i Katićima, ovo selo se smatra začetnikom seoskog turizma u Srbiji. Kušići su na 1.000 metara nadmorske visine i selo je već poznata destinacija za turiste. Na izlet do Uvca mnogi se odlučuju da krenu nakon što u svoje misli prizovu veličanstveni pogled na meandre! Ovaj neponovljiv prizor pruža se sa vidkovca Molitva, koja spada i u jedan od najlepših vidikovaca Srbije. Do najslikovitijeg mesta koje je proslavilo kanjon Uvca, dolazi se stazom, koju mogu savladati i potpuni početnici. Uspon na vidikovac Molitva je iskustvo vredno svakog pređenog koraka. 

Preko Sjenice i Zlatara dolazi se do mesta odakle kreće Krsterenje Uvcem, definitivno jedna od stvari u kojoj ćete najviše uživati. Lagana plovidba katamaranom u pratnji rendžera, jedan je od najboljih načina da čujete najzanimljivije priče o ovom kraju kojih nema u turističkim vodičima. Kanjon Uvca i njegovi stanovnici, bez presedana, prikazuju nam kako izgleda život u saglasju sa prirodom. Tokom plovidbe čućete najneverovatnije priče o prijateljstvu ljudi i ovih veličanstvenih ptica. Bilo je tu i par lokalnih legendi da nam dodatno začine priču, a najvažnije od svega – uživali smo u povlašćenom momentu osmatranja leta Beloglavih supova, neprikosnovenih vladara Uvca. 

Naročitu draž rezervatu daje i najveći kompleks pećina na tlu Srbije. Pećinski sistem odlikuje se kanalima u nekoliko nivoa, pećinskim ukrasima i dvoranama. Jedna od pećina koju zaista vredi posetiti jeste i Ledena pećina, i nju možete obići samo u pratnji rendžera. Prilikom ulaska u pećinu, svako od nas dobio je i baterijsku lampu – kako bismo nesmetano videli raskošan pećinski nakit. Ono što svakako treba imati u vidu je da se prilazu Ledenoj pećini pristupa sa vode (iz brodića), i da nas do same pećine vode montažne stepenice. Ukoliko već niste obišli ovaj predeo izuzetne lepote, ovo je par dodatnih razloga zašto obilazak kanjona Uvca ne biste smeli da propustite.

Trećeg dana putovanja avanturisti stižu do pravog bisera Jugozapadne Srbije koji je svojom lepotom i vrednostima zaslužio titulu Rezervata biosfere. Smeštena između Ibra, Moravice, Peštera i Rodočela, Golija nijednog turistu ne ostavlja ravnodušnim. Bilo da se uputite ka najvišem vrhu – Jankovom kamenu ili pak krenete ka jezeru "Nebeska suza", jedno je sigurno – ova planina će zarobiti sva vaša čula. Ona je idealna destinacija za aktivnosti u prirodi poput pešačenja, planinarenja i brdskog biciklizma. Slično kao i na drugim planinama u okruženju, na Goliji možete uživati u ukusnoj hrani pripremljenoj na tradicionalan način i, još važnije, s ljubavlju golijskih domaćina i domaćica. Sve smo ovo doživeli smešteni u motelu "Kuč" u mestu Odvraćenica. I zaista, ima nešto u tom planinskom vazduhu što vam vraća harmoniju i "puni baterije".

Narednog dana usledio je izlet za pamćenje, poseta Novom Pazaru i obilazak srpskih svetinja. Spuštajući se sa Golije stižete u grad dobrih domaćina. Novi Pazar je mesto gde se prepliću Istok i Zapad, staro i novo, Islam i Hrišćanstvo. Zato ovaj grad pruža idealnu priliku da se nauči nešto više o Islamu, ali i Hrišćanstvu. Kad god posetite neku od džamija u gradu moći ćete da upoznate Islam kao religiju, kao i muslimane koji tu religiju slede. Sa druge strane, ovaj grad vam nudi i mogućnost da posetite crkve i manastire koji su od velike važnosti za hrišćane.

Na prvom mestu je važno pomenuti Petrovu crkvu, koja se nalazi na jednom brežuljku na ulasku u Novi Pazar. Crkva svetih Apostola Petra i Pavla, u narodu poznatija kao Petrova crkva, je više puta oštećivana i obnavljana, tako da se iz najstarijeg perioda očuvao samo jedan deo. Veruje se da je u ovoj crkvi kršten Sveti Sava. Crkvu okružuje groblje sa veoma interesantnim, starim nadgrobnim spomenicima. Važi za najstariju crkvu na Balkanu.

Dalje sledi odlazak do Đurđevih Stupova, jednog od najstarijih manastira srednjovekovne Srbije. Ktitor ovog manastira je rodonačelnik loze Nemanjića, Stefan Nemanja. Podignut je u znak zahvalnosti i kao simbol pobede i stajanja na čelo dinastije. Nalazi se na uzvišenju, par kilometra od Novog Pazara a naziv mu potiče od dve kule, zvonika, podignutih uz crkvu Svetog Đorđa. Priroda je neverovatna, a sama crkva i manastir su se smestili u šumi četinara.

Na putu ka manastiru Sopoćani prolazi se pored lokaliteta gde je nekada bio smešten stari grad Ras. U to vreme bilo je uobičajeno da se svi gradovi grade pored reke i na brdu, kako bi se lakše branili od neprijatelja. Na ovom mestu je osnovana prva srpska država Raška. Manastir Sopoćani je sagradio kralj Uroš. Osnovnu vrednost Sopoćana predstavljaju freske, a najpoznatija je Smrt Bogorodice. Ostaćete bez daha lepotom prirode koja ga okružuje.

Nakon obilaska manastira Sopoćani usledila je pauza za kafu u prelepom ambijentu Hotela Ras Pazarište, koji se nalazi nekoliko kilometara od grada. Krase ga vrt i fontane, kao i prelepo prirodno okruženje, tako da predstavlja idealno mesto za odmor i uživanje.

Nakon obilaska silnog bogatstva koje čine svi pomenuti kulturno-istorijski spomenici, sledi povratak u grad gostoprimstva i toplote. Novi Pazar se smestio u kotlini nedaleko od planina Golije, Rogozne i Peštera. Kroz njegov centralni deo protiče reka Raška. Posebnu draž mu daje baš to preplitanje kultura, religija i istorijskih događaja. Svaki period je iza sebe ostavio izuzetno nasleđe i neki svoj pečat. Pa, šta videti u Novom Pazaru? Moji predlozi su: stara čaršija, hamam, Altun Alem džamija, tvrđava sa bedemima i kulom motriljom, Amir Agin han, pijaca. Grad ćete najbolje upoznati ako krenete bez plana i pustite da vas sam vodi. 

Miris pečene kafe, koji stiže iz radnje će vas potuno oduševiti. Sveže pečena kafa koja se melje pred vama! A kada smo već kod kafe, u Pazaru se pije ozbiljno dobra kafa, i to ona kuvana na žaru. I da, niste bili u Pazaru ako niste pojeli ćevape. Posle trka kroz grad i kafe, otisli smo "Kod Jonuza" i hrabro naručili porciju od 10 komada, i luk i domaće kiselo mleko. Pre polaska iz grada uzeli smo mantije u buregdžinici "Sve pod sač" i baklave sa pistaćima za usput, naravno.

Poslednja lokacija ovog fantastičnog dana bio je manastir "Crna Reka". Manastir se nalazi u sistemu pećina, na četiri nivoa, smeštenom u unutrašnjosti strme litice do koje se dolazi kada se pređe uzak drveni mostić iznad provalije. Nekoliko zasvođenih terasica izgleda kao da visi na vertikalnoj steni, ali crkva je zapravo unutra, u jednoj ogromnoj pećini. Provalija ispred manastira zapravo je kanjon reke koja se nekada zvala Bela, a koju je, po legendi, sveta Joanikija prekrstila u Crnu. Predanje kaže da je, na ovom mestu, monaški život počeo Sveti Joanakije Devički, prvi od tri kosovska svetitelja. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Petra Koriškog, kojima se pripisuju čudotvorne moći isceljenja raznih bolesti i telesnih nedostataka. Manastir je aktivan, muški i o njemu brinu monasi. U suvenirnici se može uzeti pivo iz manastira Temska, rodnog kraja Strahinjića Bana.

Vrhunac putovanja bila je poseta manastiru Studenica – "majci svih srpskih crkava". Zadužbina Stefana Nemanje sa kraja XII veka oduzima dah kako svojom lepotom tako i prirodom koja je okružuje. Ukratko rečeno, jedno izuzetno i po mnogo čemu, posebno mesto. Veličanstveno, grandiozno, moćno. Isto tako, istorijski i umetnički izuzetno. Obilaskom Studenice, idemo kroz burnu istoriju Srbije i imamo priliku da vidimo nešto što je starije od 800 godina, imajući u vidu da je crkva manastira građena na samom kraju 12. veka. Obilazak Studenice vodi kroz vekove. Ovaj jedinstveni manastir je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića. Pažnju privlači arhitektura kompleksa i dostignuća majstora srednjeg veka. Najstariji prozor u našoj zemlji se nalazi u Studenici, kao i najstariji arhitektonski crteži, na spoljašnjim zidovima crkve. Posebno divljenje izazivaju freske unutar crkve, među kojima se ističe "Raspeće". Unutar zidina Studenice se nalaze konaci, Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva, sa najvrednijim fresko slikarstvom u našoj zemlji, ostaci crkve Svetog Jovana i crkva Nikoljača. Tu su i konaci kneza Miloša, ćelija Stefana Nemanje, konaci kralja Milutina, kula, konaci iz 1912. godine, trpezarija, suvenirnica, riznica. Notu mističnosti i duha planina, ali i mračnog srednjeg veka daje kula na ulasku u manastirski kompleks.

Poseta Studenici poklopila se sa održavanjem "Maglič festa", priče kroz vreme o srednjovekovnoj Srbiji. Nekadašnje trpeze, srednjovekovni način oblačenja, nastupi konjanika i borbe vitezova, samo su deo onoga što su posetioci mogli da vide na tradicionalnom "Maglič festu" održanom u Studenici. "Maglič fest" ima za cilj promociju Doline vekova, kao jedinstvene kulturno istorijske celine koja obuhvata crkve, manastire, kao i tvrđave iz doba Nemanjića.

Po povratku kući, prateći reku Ibar, imali smo priliku da vidimo nebrojeno mnogo interesantnih lokacija. Za početak pomenućemo dve, a to su Maglič i čuvena kafana "Kod Mira". Maglič je srednjovekovno utvrđenje visoko iznad magli i reke Ibar i jedno je od najočuvanijih utvrđenja iz srednjeg veka u Srbiji. Vožnjom kroz "Dolinu Jorgovana" prolazi se i ispod ovog zamka. Svojim položajem, na vrhu brda, dominira okolinom i deluje još moćniji. Nakon "osvajanja" Magliča, ništa bolje od ručka u kafani. Odlična klopa, lep ambijent i kafana koja priča istoriju. Mnogo toga se dešavalo ovde, a to i ne čudi, jer je na ovom mestu kafana otvorena još davne 1826. godine.