STAZAMA JADRANA I MEDITERANA

Oko 130 zdravstvenjaka učestvovalo je krajem maja na 4. „Danima medicinara“, sada već tradicionalnoj manifestaciji Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, a u organizaciji turističke agencije Ivontravel iz Novog Sada.

Deset dana stazama mediterana, kako to primamljivo zvuči. Pa da krenemo od početka. Nakon noćne vožnje preko Hrvatske i Slovenije u prepodnevnim satima stižemo u Punta Sabioni, gde se ukrcavamo u vaporeto na polučasovnu vožnju do Venecije. Nozdrve nam opija prepoznatljiv miris Jadrana. Nisam osetila da druga mora tako mirišu. A on plav i prelep.
Stižemo u prelep grad sa oko 177 kanala po kojima se odvija saobraćaj, izgrađen na 188 malih ostrva u rukavcu na ušću reke Brente. Naša grupa je oduševljena prizorima i raznim interesantnim stvarima u Veneciji. Šetate uskim ulicama, prelazeći, naravno bezbroj mostića, posmatrajući gondole koje se ljuljuškaju po uskim kanalima. Tipičan turistički izgled, sudaranje svih jezika sveta u prolazu, škljocanje fotoaparata, pune picerije, bašte kafeterija, puni trgovi golubova I ljudi. Kao da neka ogromna pozitivna energija preplavi te trgove I ulice I čovek se oseća nekako srećan bez ikakvog konkretnog razloga. Upijali smo neverovatnu atmosferu i energiju na Trgu svetog Marka.

Kasno popodne smo stigli u Lido di Jesolo, smestili se u hotel i odmorili posle napornog putovanja. Prošetali smo ovim lepim italijanskim letovalištem i počastili se picom. Sutradan smo nakon doručka ispraznili sobe i uživali na suncu na obali Jadrana.
Oko podne krećemo za Veronu. Obišli smo stroži deo centra, videli njihovu Arenu i Julijinu kuću.
U večernjim satima krećemo ka Španiji. Luda noć. Grickaju se štapići i čips, jedu jabuke i sendviči. Ljudi dremkaju i spavaju u najneobičnijim pozama. Negde pred zoru na osnovu putokaza shvatih da smo konačnooooo u Španiji. U prepodnevnim satima dolazimo u Ljoret de Mar i smeštamo se u hotel. Doduše malo smo ukočeni i sve nam se ljulja, ali stigosmo.

FLAMENKO, SANGRIJA, NOCHE ESPANOLA, OLEEEE

Veče za sećanje! Biti u Španiji, a ne doživeti Flamenko ritam i energiju, to je nedopustivo. Zar se lice i temperament jednog naroda ne ogleda u njegovoj pesmi i igri? Kroz igru i pokret najbolje se vidi ta španska gordost i gospodstvenost. Odlazimo autobusom do” La Sieste” srednjevekovnog zamka u prelepom autentičnom ambijentu. Svi hvale Hozea (gospodin duge kose) koji igra Flamenko od svoje 6. godine i koji je glavna atrakcija večernje predstave. Puštaju se najavljene turističke grupe unutra. Čujemo italijanski, francuski, a bogami i srpski jezik. Hoze u akciji. Unutra bezbroj dugačkih drvenih stolova, a na stolovima Sangrija u orošenim bokalima sa ledom i kolutima pomorandže, šampanjac i činija sa grickalicama. Počinje voditelj da se “ulaguje”, pevajući italijanima, francuzima, rusima njihove pesme. U jednom trenutku upita na engleskom da li ima srba u sali? Ovacije, jak aplauz i “ima,ima”. Poče španac voditelj programa da peva “Bolje biti pijan nego star…”Čudo! Provedosmo nezaboravno veče, poneti muzikom i ritmom.

LJUBAV U BARSELONI

Naš prvi susret sa Barsom je Gaudijeva čuvena crkva Sagrada Familia, danas sigurno zaštitini znak grada. Zatim odlazimo u Gaudijev park, nazvan po njegovom prijatelju Guellu, bogatašu koji je finansirao ceo poduhvat.
Posle ovih obilazaka idemo na paelju i sangriju da malo i kroz stomačić osetimo Španiju. Rešili smo da nakon toga šetamo onako bez cilja glavnom ulicom La Ramblom i da kupimo neki suvenir.
Popodne smo autobusom obišli Katalonski trg, Španski trg, brdo Monžuik, Olimpijski stadion, Gotsku četvrt, Kolumbov spomenik…
Poseban doživljaj tog dana bio je i akvarijum gde su posebna atrakcija ajkule i pingvini.
I na kraju prvog dana provedenog u Barseloni, kao šlag na tortu, provodimo nezaboravne trenutke uz spektakl “Magičnih fontana” koje “plešu” u taktu muzike i uz promene boja. U jednom trenutku čuju se zvuci i naše pesme “Lane moje”.
Sledećeg dana posetili smo Dalijev muzej u Figuerasu ( u severnom delu Katalonije). Hram nadrealizma, svet snova i podsvesti, izvanredan i zastrašujući proctor jakog vizuelnog inteziteta. Ma fascinantno u svakom pogledu.
Ostatak dana provodimo u Ljoret de Maru, a veče je bilo predviđeno za druženje medicinara u jednom od lokalnih klubova uz domaću muziku.

Poslednji dan našeg boravka u Španiji provodimo u Barseloni. Odlazimo na poznati fudbalski stadion Kamp nou, gde posebno uživa muški deo naše grupe. Ostatak vremena koristimo za šoping i nabavku suvenira.
Krećemo ka Francuskoj. Ponovo sledi noćna vožnja. U prepodnevnim satima stižemo u mesto Eze gde posećujemo poznatu fabriku parfema. Dolazimo potom u Kan. Prelepo mesto sa luksuznim hotelima, mesto gde se odvija Kanski festival. Oko te palate gde se odvijaju festivali smo videli razne šake poznatih glumaca, urezanih u trotoaru. Videli smo mnogo lepe jahte, skupe automobile i poznate markirane prodavnice.Tu smo videli Srpsku ulicu iz drugog svetskog rata. Tu smo prespavali. Sledećeg dana stižemo u još jedno mondensko letovalište Azurne obale Nicu. Odlazimo do vidikovca Šato sa kojeg se pruža prelep pogled na luku Nice i celu Englesku promenadu. Nakon uživanja i odmora na ovom delu Azurne obale, nastavljamo vožnju uz prelepu panorama do Kneževine Monako uz razgledanje Palate Grimaldijevih, katedrale gde je sahranjena čuvena glumica Grejs Keli, okeanografskog muzeja…kratka vožnja po stazi Formule 1 do Monte Karla, gde stižemo do čuvenog Kazina. Tamo nismo mogli mnogo da se zadržavamo jer smo morali da krenemo za Srbiju. Svuda oko nas su bili skupoceni automobili, video se i hotel Paris koji je bio pored kazina, koji je jako luksuzan i lep. Fascinirali su nas bogataši koji izalaze iz Kazina sa torbama para.
Zatim smo se uputili našem domu, svako sa svojim utiscima. Sve je bilo prelepo, vredi obići ovako nešto, jer će vam to kasnije značiti. I samim tim je to jedno novo iskustvo koje nikada nećete zaboraviti.
Tekst: Milena i Željko Dimović
Foto: Milena Dimović
Fotografije sa ove manifestacije možete videti ovde.

Članak iz "Somborskih novina" možete videti ovde.